У систему параметарског паљења, оптимално време паљења се одређује у зависности од тренутног режима рада мотора. Контролни параметри су број обртаја мотора, температура мотора, температура усисног ваздуха и оптерећење мотора (вакуум усисне гране, положај гаса). Степен оптерећења мотора се односи на тренутно оптерећење мотора, на пример, постоји разлика у раду мотора на 4000 о/мин када је возило узбрдо или низбрдо.
Обавезно поље контролних параметара система паљења (види сл. И 1207) утврђено као резултат истраживања на штандовима и дорађено у морским огледима тако да су као резултат добијене оптималне вредности у погледу потрошње горива, састава издувних гасова и возних перформанси. Добијене вредности се чувају у меморији електронске контролне јединице.
Током вожње, контролна јединица добија информације о тренутној брзини мотора, његовој температури и оптерећењу, на основу чега се генерише оптимално време паљења за тренутне услове (нпр. 10°БТДЦ или 0°).
У недостатку информација о броју обртаја, степену оптерећења итд. може доћи до погоршања перформанси вожње, као што је смањење снаге мотора. Такође је могуће повећати потрошњу горива. Не треба се плашити дуготрајних кварова мотора ако се квар отклони што је пре могуће.
Дистрибутер паљења са параметарским системом паљења има још један задатак, а то је дистрибуција напона паљења на појединачне свећице. Разводник се покреће директно са брегастог вратила. У овом случају нису потребне инерционе тежине, вакуум мембрана и систем индуктивних сензора, јер њихове функције обавља микропроцесор у контролној јединици.
Модели 520и, 525и од маја 1990. године (Мотор М50)
Мотор М50 има напреднији ДМЕ систем. Свећице се контролишу без покретних делова само из контролне јединице, нема механичког разводника паљења. Напон паљења се индукује у 6 калемова за паљење који се налазе директно изнад свећица.